Nemajuci kud, Pancic priznaje da Vaclav Klaus "jako veruje u 'nacionalnu državu' i njen suverenitet iz vremena klasične moderne, ali u tome njegovom verovanju nemoguće je detektovati relevantno prisustvo etničkog nacionalizma, i to ga u startu fundamentalno razdvaja od naših umišljenih i samodefinisanih 'evroskeptika' sa desnice i desnog centra, ponajčešće tek banalnih 'nacoša' koji su, eto, dovoljno šlifovani da radije sebi biraju neku drugu odrednicu, što je lepo, ali nije lepo što im ta druga odrednica nikako ne pristaje." A, tako - Pancic i ne govori o Klausu, nego o nasim "evroskepticima", koji su po njemu "umisljeni"! Kako Srbija nije "u Evropi", i kako jedva da ima nade da ce ikada biti u toj i takvoj "Evropi", onda je ocito da u Srbiji postoje samo umisljeni - "evropejci"! "Evroskepticima" stvarnost naprosto daje za pravo, uvidja to vec i mladjani Jeremic, dok Tadic ima nesto slabije reflekse, ili je dublje od ostalih zaglavio u evro-ujdurmu! Da bi nekako "svario" Klausa, koji je "autentican evroskeptik", Pancic ove srpske, domace "evroskeptike" naziva - "banalnim nacosima"! A zasto Klaus nije "nacos", Pancicu? Odgovor je na koncu Vaseg teksta - Ceska je "duboko i bezbedno 'u Evropi'"! Drugim recima, ona ne vodi bitku za svoj status, za svoju teritoriju, za svoj opstanak. A Srbija to cini - i to je sustinska, ali ustvari i jedina razlika izmedju Klausa i Kostunice npr. Da je Vaclav Klaus predsednik Srbije - sigurno ne bi bio na pozicijama Tadica, ili Pancica, nego na pozicijama Kostunice! Drugim recima - zastupao bi interese svoje zemlje! To je ono sto je Srbija prepoznala u Klausu: cestitog rodoljuba, koji ni drugima ne uskracuje to pravo na rodoljublje! Kao sto Panciceva "Evropa" takodje nikome, OSIM SRBIJI, ne uskracuje to pravo! I kao sto ni Pancic, nikome i nikad, OSIM SRBIMA, ne uskracuje to pravo! Jer, Srbi su - ako nisu Pancic ili Ceda Jovanovic - po definiciji "nacosi", a Taci, Silajdzic i Mesic su uzor kosmopolitizma!? Zar ne, Bogoljube (tj. Teofile)?
Preporuke:
0
0
2
četvrtak, 13 novembar 2008 15:36
Ruzica Vujovic
Nacionalizam jeste jedan element klasicnog evropskog liberalizma ciji je pretstavnik Klaus. Klausovo protivljenje prenosenju suvereniteta sa nacije na supranacionalne organizacije, odnosno njegovo zalaganje za ocuvanje nacionalne drzave, pociva na uverenju da su demokratija, vladavina prava i sloboda moguci jedino u nacionalnoj drzavi (sloboda shvacena ne kao uniformnost interesa svih pojedinaca, vec jednakost pred zakonom pojedinaca koji imaju razlicite interese). Kao sto je spreman da prihvati cinjenicu da na nacionalnom planu razliciti subjekti nacionalnog prava imaju razlicite interese, tako Klaus ne porice cinjenicu da na internacionalnom planu razlicite nacije imaju razlicite interese. On smatra da je prenosenje suvereniteta sa nacije na internacionalne organizacije upravo iz tog razloga nedopustivo - jedino zadrzavanjem suvereniteta nacije mogu da se bore za svoje razlicite interese (u okviru medjunarodnog prava).
Protivnici nacionalne drzavnosti veruju da razlicitost interesa kako unutar nacije, tako i na internacionalnom planu, pretstavlja problem, - jedan od njihovih omiljenih argumenata je da razlicitost interesa, olicna u postojanju razlicitih nacija, dovodi neminovno do rata. Iz ovog razloga bi da prenesu suverenitet sa nacije na internacionalne organizacije i uspostavljanjem jedne vlade, jednog pravnog sistema za sve, prevazidju razlicitost interesa. Razlicitost, u ovoj viziji buducnosti, dopustiva je samo u formi folklora.
Jedan od razloga Klausovog odlucnog protivljenja ratifikacije reformskog Lisabonskog ugovora je bila njegova strepnja da bi ovo moglo dovesti do prestanka pravosnaznosti Benesovih dekreta, cime bi ceski etnicki i nacionalni interes bio ugrozen. Sam Klaus se nije libio da ovo otvoreno i kaze i da uradi sve sto je bilo u njegovoj moci da poseban ceski etnicki i nacionalni interes zastiti.
Srpski nacionalni interes, srpska sloboda, su daleko vise ugroszeni od ceske slobode, pa je i borba za njih teza i manje elegantna.
.jpg)
Protivnici nacionalne drzavnosti veruju da razlicitost interesa kako unutar nacije, tako i na internacionalnom planu, pretstavlja problem, - jedan od njihovih omiljenih argumenata je da razlicitost interesa, olicna u postojanju razlicitih nacija, dovodi neminovno do rata. Iz ovog razloga bi da prenesu suverenitet sa nacije na internacionalne organizacije i uspostavljanjem jedne vlade, jednog pravnog sistema za sve, prevazidju razlicitost interesa. Razlicitost, u ovoj viziji buducnosti, dopustiva je samo u formi folklora.
Jedan od razloga Klausovog odlucnog protivljenja ratifikacije reformskog Lisabonskog ugovora je bila njegova strepnja da bi ovo moglo dovesti do prestanka pravosnaznosti Benesovih dekreta, cime bi ceski etnicki i nacionalni interes bio ugrozen. Sam Klaus se nije libio da ovo otvoreno i kaze i da uradi sve sto je bilo u njegovoj moci da poseban ceski etnicki i nacionalni interes zastiti.
Srpski nacionalni interes, srpska sloboda, su daleko vise ugroszeni od ceske slobode, pa je i borba za njih teza i manje elegantna.